Манифестације

Шта би Вук данас рекао?

Међународн дан матерњег језика, обележен је у Гимназији занимљивом изложбом  коју су, заједно са професорком Весном Стојковић, припремили ученици наше школе. Они су прикупљали необичне натписе и огласе из нашег окружења, који су нас насмејали, али  и учинилии да се запитамо колико смо у ствари (не)писмени.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Међународни дан матерњег језика обележавају од 2000. године сваког 21. фебруара све земље чланице Организације уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО). Ова Организација је 1999. године установила Дан матерњег језика у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су  протествовали због тога што њихов матерњи језик, бенгали, није проглашен за званични, уз урду, језик друге националне скупине.

Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумевања. Зато је циљ обележавања овог дана учење, развој и унапређивање матерњег језика, као и неговање језичке и културне различитости и вишејезичности.

Данас у свету постоји најмање 6800, највише 7120 (зависно од извора који се сматра релевантним), а нормираних је нешто мање од 2500. Изумирање прети не само ненормираним језицима који немају писмо, већ и неким нормираним, јер је врло мали број људи који их користи, па се предвиђа да ће се до краја 21. века у свету број језика преполовити или чак свести на трећину (практично, сваке две недеље угаси се по један језик, а има стручњака који процењују  да готово свакодневно у свету нестане по један језик).

Према броју људи који се као матерњим користе одређеним језиком, на првом месту је кинески (око 2 милијарде људи), други је шпански (око 400 милиона), затим енглески (око 350 милиона), хинду (око 260 милиона), португалски (око 205 милона), док арамејски, језик Талмуда и Старог завета, говори као матерњи тек неколико стотина људи на Блиском истоку. Лингвисти, међутим, сматрају мало вероватним да ћемо у будућности доћи до једнојезичне цивилизације. У свету око 12 милиона људи говори српски језик као матерњи.

Лингвисти упозоравају да је ниво језичке културе и писмености у Србији из године у годину све нижи. У Србији има скоро 165000 неписмених, а поражавајући је податак да је и велики број формално образованих људи у ствари функционално неписмен.

Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима јер у нашој земљи, према подацима Канцеларије за људска и мањинска права, живи више од 30 етничких заједница, у 42 локалне самоуправе у службеној употреби је 11 мањинских језика и њихово писмо, право на информисање на мањинским језицима путем штампаних и електронских медија остварује се на 15 језика а преко 72000 деце има целокупну наставу на својим матерњим језицима.

Данас се у субсахарској Африци, поготово у бившим француским колонијама, и у тзв. Црној Африци, у некадашњим британским колонијама, не остварује право на регионални и мањински језик , али је изненађујуће да право на коришћење матерњег језика не остварују ни нпр. Бретонци и Корзиканци у високоразвијеној савременој Француској.