Гимназија

О ЗНАМЕНИТИМ ПРОФЕСОРИМА И УЧЕНИЦИМА ГИМНАЗИЈЕ

          Анатолиј  Кесељ

Професор руског језика, Анатолиј Кесељ, звани Рус, је после Октобарске револуције живео по многим земљама у Европи али, на крају, за свој дом изабрао је баш нашу Велику Плану. Остао је у сећањима многих бивших ученика Гимназије по својим надахнутим казивањима о животу и из живота а не само руског језика. Памтиће га и по два својеврсна споменика – градском парку и парку у дворишту Гимназије у чијој је изградњи учествовао.

          Есма Рашковић

Дипломирани професор хемије, београдски дипломац, Есма Рашковић својим прегалаштвом и посвећеношћу постигла је углед међу ученицима и родитељима. Остаће запамћена као оснивач хемијског кабинета у Гимназији, изузетних перформанси тако да су се и неке вежбе са Факултета за хемију могле изводити у њему.

          Радомир Степић

 Са младим и амбициозним професором Радомиром Степићем у нашу Гимназију стигла је филозофија као мајка свих наука. Био је надахнут, предан послу, али и визионар. Говорио је да је класичан приступ, педагошки приступ са елементима принуде и помало пасиван, заправо превазиђен и да ће нужно уступити место активним моделима, са акцентом на стално и свесно усавршавање и развој, не само ученика, него, пре свега, самих наставника.

          Бора Магделинић

Био је изабран за директора Гимназије 1965. године,  када је било најтеже, у периоду њеног обнављања после прекида у раду од три године. Тада је било тешко обезбедити стручни наставни кадар, обновити кабинете, библиотеку, нормативну делатност и притом се  повезати са друштвеном средином. Захваљујући својим организационим и педагошким способностима и вештинама, успео је тако да је културно-уметнички и спортски живот у Великој Плани тада био незамислив без гимназијалаца због њиховог спортског ангажмана, као и хора и оркестра у Гимназији. Једно време је био директор за наставу  у Образовном центру, а на крају свог радног века, директор ОШ „Свети Сава“.

          професор  Душан Милосављевић

Професор Душан Милосављевић био је ученик, професор и директор Образовног центра у коме је била и Гимназија, који је својом стручношћу и организационим способностима допринео промоцији Гимназије у Великој Плани. Велику пажњу поклањао је стручном усавршавању наставника, опремању кабинета и иновацијама у настави. То је допринело да су гимназијалци били добро припремљени за даљи наставак школовања на вишим школама и факултетима. Као пензионер, прикупљао је велики број података за период 1950-2020. година, у оквиру припрема за обележавање 70. година од настанка Гимназије, прве средње школе у Великој Плани. Он је и један од најистакнутијих чланова Организационог одбора за прославу седамдесетогодишњице Гимназије, а може се рећи и иницијатор читавог процеса обележавања 70-годишњице.

          Љубиша Јовановић

Лекар, пулмолог, писац. Рођен у Старом Селу, а гимназију завршио у Великој Плани у којој је као пулмолог Диспанзера за болести плућа и туберкулозу провео цео свој радни век. Преко три деценије је члан Удружења књижевника Србије. За своје романе и збирке приповедака је награђиван, а међу значајним су награде Стеван Сремац, Милутин Ускоковић, Петар Кочић, Радоје Домановић. Добитник је признања за животно дело Иво Андрић. Живи и ствара у Великој Плани.

          проф.др Ива Берисавац

Рођен у Аранђеловцу, а Гимназију завршио у Великој Плани. По завршетку студија медицине, специјализира неурохирургију.  Звање доктора медицинских наука стекао је 1991. године.  Био је професор на медицинском факултету, радио као неурохирург у КБЦ Земун, где је обављао и дужност директора. Добитник је више награда, међу којима су и Октобарске награде  у Великој Плани и Повеље за грађанске заслуге Земуна. Научни радник, али пре свега практичар који је много људи у Србији и шире задужио својим прегалаштвом у области неурохирургије.

          проф.др Мирко Кулић

Гимназију је завршио у Великој Плани, правни факултет у Београду, где је докторирао 1999.године.   Обављао је бројне одговорне функције у државним органима, на факултету и у привреди. Био је народни посланик, помоћник министра финансија, директор Републичке управе јавних прихода, генерални директор Београдске индустрије пива, слада и безалкохолних пића. Предавао на постдипломским специјалистичким студијама на Правном факултету, на Економском факултету и на Криминалистичко-полицијској академији. Тренутно ради на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду где је редовни професор, а од 2016. године је на дужности ректора Универзитета Привредна академија.

          проф.др Душан Јоксимовић

Основну и средњу школу завршио је у Великој Плани као ученик генерације са бројним наградама за област математика, физика и информатика. На електротехничком факултету стекао је звање доктора наука 2001. године. На факултету за пословне студије Мегатренд универзитета радио дужи низ година као доцент, ванредни, а затим и редовни професор. Од 2014. године ради као редовни професор на Криминалистичко-полицијској академији за област електротехничко инжењерство. И данас се бави научно-истраживачким радом и има мноштво објављених радова.

          проф.др Ненад Игњатовић

Рођен у Великој Плани где је завршио средњу школу. Дипломирао Биохемијско инжењерство на Технолошко-металуршком факултету у Београду на коме је докторирао 2001. године. Од марта 1997. године запослен на Институту  техничких наука Српске академије наука и уметности као истраживач у области науке о материјалима, а од 2012. године дописни је члан Академије инжењерских наука Србије. Професор на докторским студијама из области биомедицинског инжењерства на Београдском универзитету. Усавршавао се у иностранству у више наврата, објавио већи број радова у познатим светским часописима, а област научног рада на који је фокусиран је наука о бионано композитним материјалима за реконструкцију коштаног ткива.