Ученици

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ „ИВО АНДРИЋ ИЗ МОГ УГЛА“

          У петак, 28.јуна 2019.године, у Градској библиотеци „Радоје Домановић“ у Великој Плани, ученици/це Гимназије, чланови/ице Секције за књижевност и језик „Свет речи“, представили су публици свог града живот и дело нашег нобеловца Иве Андрића. Књижевно вече су осмислили ученици одељења 3/3:  Марија Бановић, Ема Тодоровић, Софија Павловић и Магдалена Ђорђевић, заједно са својом менторком, професорком књижевности, Јеленом Златковом. Иву Андрића на позорници је те вечери тумачио ученик одељења 1/3, Александар Живојиновић.  У филмићима „Тужна судбина Фате Авдагине“ и „Вишеградски законаши из мог угла“ играју и њихови вршњаци: Филип Рајић 3/3, Јован Милосављевић 3/3, Лука Шарковић 1/3 и Милован Павловић 1/3. Целом овом тиму, велику подршку је и овог пута пружао некадашњи ученик ове школе, Стефан Сих, од кога су млади имали прилику да уче технику снимања кадрова, монтирања, дизајнирања постера и флајера.

          Цео програм, који носи симболичан назив „Иво Андрић из мог угла“, покренуо је креативност чланова Сeкције за књижевност и језик „Свет речи“  и жељу да овом великом писцу приђу на нешто другачији начин. Велика Андрићева дела која су обухваћена гимназијским програмом: „На Дрини ћуприја“, „Проклета авлија“,  „Еx Ponto“, „Мост на Жепи“, али и проза „Јелена, жена које нема“, била су инспирација великоплањанским гимназијалцима да делима приђу истраживачки, а потом осмисле драматизације и филмиће како би, првенствено својим вршњацима, показали пут ка откривању лепоте читања великих писаца. Ово је посебно важно ако знамо да данас млади све мање читају, да се често прибегава скраћеним издањима, приручницима и интернету. Публика је имала прилике да погледа филмић о несрећној судбини Фате Авдагине која, не желећи да погази своју реч, али истовремено  и да не повреди и оца који од ње очекује да се уда, скаче са моста у Дрину. Мост тако постаје тачка која стоји између Вељег Луга и Незука у који лепа Фата Авдагина није желела да „сађе“.  Млади су инспирацију пронашли и у делу романа који се односи на тзв. вишеградске законаше, представнике све три вере и њихов дочек аустријског команданта на капији који је, не сачекавши да поп-Никола заврши реченицу, само рекао: „Добро, добро… Заштиту ће имати свако ко се буде добро владао!“ и, климнувши главом, наставио пут даље“.

     

          Пре тачно 105 година, на Видовдан, 28. јуна 1914, након  вести о сарајевском атентату и погибији Франца Фердинанда, Андрић је спаковао своје оскудне студентске кофере и напустио Kраков. Одмах по доласку у Сплит, средином јула, аустријска полиција га је ухапсила и одвела у  тамницу, у којој је, као политички затвореник, остао до марта 1915. године. У „Ex Pontu“ он пише: „Је ли вам се догодило да вам узму све – а шта се човјеку не може узети? – и да вам на душу положе тешку одорну руку и да вам узму радост и ведрину слободна духа; и саму срчаност, која остаје као последњи очајни дар судбине, да вам узму и да учине од вас нијемо прерано ропче?… Све је у мени мртво; тако ми је добро. Не допире до мене звук, умро ми је очињи вид. Све је остало за великом капијом која се затворила мукло за мном. Изгубио сам све и нисам више човјек него немирна, бесана мисао која је потонула и прићутала се на дубоком дну, а нада мном су, као непрозирне зелене масе вода, мир, даљина и заборав“.

       

          Млади окупљени у „Свету речи“ показују да великим писцима не треба да се враћамо само у годинама обележавања јубилеја. О томе сведочи чињеница да је, од 1999.године, до данас, ова секција организовала преко четрдесет књижевних вечери и перформанса инспирисаних животима и делима значајних писаца од којих су само неки: Јован Дучић, Марина Цветајева, Оскар Вајлд, Милош Црњански, Данило Киш, Исидора Секулић, Џорџ Орвел, Бора Станковић… Генерације гимназијалаца су годинама, откад постоји секција,  припремали ауторске текстове који су настајали подстакнути  истраживачким читањем дела, експериментисали у форми и покушавали да младе, али не само младе, врате књигама и читању у време када смо са свих страна просто бомбардовани другим садржајима.  Читање треба да постане животна потреба и навика,  а да млади могу да буду носиоци позитивних промена у свом окружењу, сведочи ова група средњошколаца који и у време летњег распуста долазе на пробе на којима на креативан начин проводе своје слободно време развијајући своје потенцијале.  Кроз покушај новог приступа и самој настави књижевности чији је циљ развијање љубави према књигама и читању,  враћамо се великим писцима који нас у својим делима уче истинским животним вредностима.

          Од новембра 2018.  године, ова генерација чланова  Секције за књижевност и језик „Свет речи“, публици је представила Милоша Црњанског и Бору Станковића. Вече посвећено Андрићу је треће, а до краја ове календарске године, млади ће представити Исидору Секулић чијим су се делима некада бавили и они који  већ десетак година нису више великоплањански гимназијалци и успешни су у неким својим новим животима. За децембар је планирано вече инспирисано  романом „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића.

 

Јелена Златкова